Da je vino od davnina bilo značajno ljudima to je skoro svima poznato. Ali, postoji toliko divnih priča iz sveta vina koje vrlo malo ljudi zna. Jedna od njih je i ova koju ovde pričamo, o kaznama za pijane monahe od pre 1000 godina.
Na slici iznad ovog teksta se može videti deo dokumenta koji je bio nazvan „DECRETUM“. Nastao je na teritoriji današnje Nemačke, u prvoj polovini jedanaestog veka. Decretum je bio zbirka tekstova, rukopisni priručnik za podučavanje i vođenje mladih monaha. Napisan je na pergamentu od teleće kože, na latinskom jeziku, i uz upotrebu tzv, karolinškog pisma, na kojem se zasnivaju neke od najlepših vrsta slova za štampanje koja su i dan – danas u upotrebi.
Vino je bilo deo svakodnevice manastirskog života, ali… Pomenuti dokument sadrži stroge kazne koje su propisane za pijane monahe, jer je bio ozbiljan greh napiti se. A konkretne kazne su bile precizno odmeravane pema težini pijanstva. Najblaža je bila sledeća: petnaest dana na hlebu i vodi ako se popije toliko da se povrati. Sledeća je bila teža i određivala je čitavih trideset dana na hlebu i vodi ako je neki monah, kada se napio, podstakao i druge da se napiju. Najteža kazna je propisivala čak četrdeset dana na hlebu i vodi ako je neko u pijanstvu povratio pričešćeno vino i svetu hostiju.
Autor ovog dokumenta je Burchard iz Vormsa (oko 950/965 – 20. avgusta 1025). Bio je biskup carskog grada Vorms-a, u ondašnjem Svetom rimskom carstvu. Bio je, uz dva saradnika (obojica visokog crkvenog ranga), jedan od autora ove zbirke kanonskog prava od čak dvadeset knjiga poznatih kao Decretum, Decretum Burchardi ili Decretorum libri viginti.
I pre 1000 godina, kao i danas, nije bilo dobro preterivati sa vinom… I, baš kao i u naše vreme, previše vina je, sem ozbiljnog mamurluka, imalo ozbiljne konsekvence.