Mnogi od ljubitelja vina osećaju prikrivenu tugu na pomen povlačenja plutanih čepova pred novim tehnologijama i sintetičkim zatvaračima raznih vrsta. Ipak, eliminisanjem problema sa zaraženim čepovima portugalska neprofitna istraživačka organizacija Institute Centro Tecnolügico da Cortiça (CTCOR) napravila je ozbiljan iskorak u razbijanju prednosti sintetičkih zatvarača, i obezbeđivanju da pluta i dalje bude izbor, posebno za visoko kvalitetna vina.
Pluta zarazi oko 5%, mada postoje izveštaji i o cifri od 25%, vina sa kojima dođe u kontakt. Krivci za zarazu plutom su hloroanizoli, za koje je dokazanoda su sposobni da proizvedu određenu gljivičnu zarazu. Najpotentniji od svih hloroanizola je 2,4,6-trihloroanizol (TCA). Prema istraživanjima koja je sproveo The Australian Wine Research Institute, prag detekcije arome za TCA kod vina je određen u opsegu od 1.4 ng/L do 4 ng/L, zavisno od tipa vina, dok 2,3,4,6-tetrahloroanizol (TeCA) ima nešto viši prag detekcije arome u odnosu na TCA (određeno kao 14 ng/L kod Pinot Noir-a).
CTCOR je otkrio da dodavanjem izvesnog aditiva kori plute tokom kuvanja razvija bezopasne mikroorganizme umesto TCA. Procedure nazvana "Symbios" je tokom nekoliko godina razvijana u institutu, i pokazala je prve uspehe na industrijskim testovima u prethodnih nekoliko godina. "Umesto da pokušavamo da eliminišemo TCA kad je već formiran, kao što rade neki od procesa, probali smo da izbegnemo njegovo formiranje," kaže direktor CTCOR, Alzira Quintanilha.
Sada debata oko čepova ne bi trebalo da se vodi o mogućoj zarazi, već o neželjenom 'redukcionom' karakteru koji nastaje usled ponašanja sumpor dioksida u okruženju bez kiseonika kod boca sa navojnim zatvaračima!
Drugi problem sa navojnim zatvaračima može biti odložen razvoj crvenih vina. Prema nekim izveštačima, jedan južnoafrički proizvođač je revidirao svoje planove o prebacivanju Cabernet Sauvignon-a na navojne zatvarače posle degustacije prvog punjenja koje je bilo mnogo 'mčađe i sorovije' u odnosu na isto vino u boci sa plutanim zatvaračem.
Konačno rešenje za sve proizvođače bi trebalo da bude percepcija kupaca, a velika većina prodajnih mesta i vinoteka prijavljuje da mnogi vinoljupci nisu baš "poludeli" za navojnim zatvaračima na kvalitetnim vinima, iako nemaju primedbi kad se oni nađu na svakodnevnim vinima.
Tony Schreiber iz Manuka Wines kaže da vina proizvedena po metodu iz Novog sveta, koji daje solidna mlada vina, odgovara navojnim zatvaračima, ali za crvena vina koja treba da odleže "definitivno vam treba pluta. Vino mora da diše uz manju šansu da iscuri. Pluta dozovljava disanje i širenje. Sem toga, navojni zatvarač odnosi radost onog malog 'pop' koje se čuje prilikom vađenja plutanog čepa." kaže on.
