Prateća fotografija: https://thetreeographer.com/

Neobične vinske zanimljivosti mogu biti tema mnogih razgovora za stolom i u društvu. Pročitajte ih ovde i “zasijajte znanjem” kad se ukaže prilika…

Najviše…

Najviše belog vina u svetu vinari naprave od crvenog grožđa.

Najveću potrošnju vina po glavi stanovnika nemaju ni Francuska, ni Italija, ni Napa dolina. Pobednik je Vatikan. I to ne samo zbog potrošnje prilikom verskih ceremonija. Setimo se samo da su stanovnici Vatikana stariji muškarci, visokog obrazovanja koji obeduju u velikim grupama. A to su sve faktori koji vode ka većoj potrošnji vina.

Kina je postala vodeće svetsko tržište crvenog vina. I ne samo zbog ukusa. To je boja koju forsira vlada, a takođe se u Kini smatra srećnom bojom.

Kako stari, belo vino postaje tamnije. Ali, crveno vino postaje sve svetlije.

Najveće stablo hrasta plutnjaka na svetu (čuveni “Whistler”) se nalazi u Portugaliji. U proseku se od njega dobija jedna tona sirove plute, a berba je svakih devet godina. To je količina dovoljna da se začepi 100.000 boca.

Brojevi i ostalo

Za proizvodnju pravog šampanjca koriste se tri sorte grožđa. Dve crvene (Pinot Noir i Pinot Meunier) i jedna bela (Chardonnay). Šampanjac boju dobija prilikom presovanja kad vinar odlučuje koliko će pokožica grožđa obojiti vino.

U boci šampanjskog vina se nalazi oko četrdeset devet miliona (49.000.000) mehurića.

Slabo, manje plodno tlo ima tendenciju da proizvede bolja vina od plodnog tla (“što gore, to bolje” kažu vinari i vinogradari).

Prosečan broj zrna grožđa potreban da bi se napravila jedna boca vina je 736. Ali, to se može jako razlikovati u zavisnosti od sorte grožđa, stanje grožđa kada se vinograd bere… Na primer, bobice mogu biti krupnije od kiše ili sitnije iz suve godine.

Prema najnovijim istraživanjima sa Rokfelerovog univerziteta (https://www.rockefeller.edu/research/vosshall-laboratory/completed-projects/166747-smell-study/), prosečna osoba može da razlikuje oko 1000 milijardi (1 trilion) različitih mirisa. Mnogo više nego što se ranije široko prihvatalo, a to je bilo oko 10.000 mirisa.

Za čep je potreban vadičep. Njuega je patentirao M.L. Birn iz Njujorka još 1860.

Ljudi i dalje ponekad muljaju grožđe hodajući po njemu (“muljanje stopalima”). To se obično čini kod proizvodnje male količine najskupljih porto vina.

Britansko vino nije isto što i englesko vino. Britansko vino se pravi od uvezenog koncentrata soka od grožđa. Englesko vino se pravi od grožđa uzgojenog u Engleskoj. Velško vino se pravi od grožđa iz Velsa.

Ukupan sadržaj alkohola u tipičnoj čaši stonog vina, konzervi piva ili čaši jakih alkoholnih pića gotovo je identičan. Merenje alko testom pokazuje isti nivo alkohola u krvi posle svih konzumiranja.

Vino ima skoro isti broj kalorija kao ista količina grožđanog soka.

Vino sa najmanje kalorija je ono koje je suvo i ima nizak sadržaj alkohola.

Neobične vinske zanimljivosti su brojne, pa ćemo ih povremeno dodavati na ovim stranicama.

Prateća fotografija: https://thetreeographer.com/