Teme sa foruma

Najstarije vino na svetuŠtampaj

Najstarija posuda za vinoNa areheološkom nalazištu u jednom selu iz neolita, u današnjem Iranu, pronađeno je šest keramičkih sudova koji su sadržali ostatke vina starog 7,000 godina. Ostaci na keramici datiranoj u vreme prvih stalnih naseobina na srednjem istoku sugerišu da je proizvodnja vina počela 2,000 godina pre vremena za koje se ranije pretpostavljalo da je najranije za proizvodnju vina. Ostaci, stari oko 7,000 godina, dolaze sa jedne od šest desetolitarskih posuda iskopanih pre tridesetak godina iz kuhinje kuće (koja je bila napravljena od cigala od blata) u mestu Hajji Firuz Tepe, neolitskom selu u Iranu, na severnim padinama planina Zagros.

Koristeći infracrvenu spektrometriju, tečnu hromatografiju i vlažan hemijski test, Patrick E. McGovern i njegov tim iz muzeja Univerziteta Pensilvanije našli su kalcijumovu so iz vinske kiseline, koja se u većim količinama prirodno može naći samo u grožđu. Smola od terpentinskog drveta je takođe bila prisutna, najverovatnije korišćena kao prezervativ (konzervans), pokazujući tako da je vino napravljeno namerno, i nije bilo rezultat slučajne fermentacije grožđanog soka.

Analize ostataka iz Hajji Firuz Tepe stižu u vreme dva druga skora otkrića ranog vinarstva u ovom regionu u kome grožđe raste u divljini. Ostaci iz posude iz mesta Godin Tepe, u blizini središnjeg dela planina Zagros, su datirani na pre oko 5,100 godina, što je do sada bio najstariji dokaz o proizvodnji vina. Prese za grožđe koje datiraju iz vremena trećeg milenijuma pre nove ere su bile pronađene u mestu Titris Höyük u jugoistočnoj Turskoj.

Prema nekim pretpostavkama arheologa, baziranim na razvoju keramičkih sudova, moguće je da su ljudi proizvodili alkoholna pića od divljeg voća, uključujući tu i grožđe, još 11,000 godina p.n.e. Tada se za vino od grožđa najverovatnije koristila sorta Vitis vinifera subsp. sylvestris, predak današnjeg modernog grožđa (V. vinifera).

Takođe, najnovija otkrića arheologa datiraju najstariju pronađenu vinariju u oko 4,000 godina p.n.e, jer je u pećini "Areni-1" u jednoj jermenskoj provinciji pronađena kompletna oprema: presa, posude za fermentaciju, sudovi za čuvanje vina i čaše. Tom prilikom su pronađeni i ostaci (seme) vrste Vitis vinifera. A ako je vinarstvo bilo ovako razvijeno u to vreme, onda to znači da je tehnologija mnogo starija, što se poklapa sa pretpostavkama baziranim na razvoju keramičkih sudova.

Najstarija boca vinaJoš jedna zanimljivost o "najstarijem vinu"... Istoričari u Nemačkoj još uvek vode raspravu oko toga da li da otvore najstariju pronađenu bocu vina. Boca vina stara više od 1,650 godina i dalje je izložena u Istorijskom muzeuju Pfalz, i sadrži beličastu tečnost. Vino, za koje se veruje da je proizvedeno u tom kraju, je bilo sahranjeno zajedno sa rimskim plemićem u nemačkom gradu Speyer 350-te godine n.e. Ona je otkrivena 1867. i analizirali su je kajzerovi hemičari tokom Prvog svetskog rata.

Muzejski stručnjak za vino Ludger Tekampe kaže: ‘Nismo sigurni da li bi vino u boci podnelo šok od vazduha. Ono je još uvek tečno. Neki još veruju da bi trebalo sprovesti dodatne naučne analize, ali nismo ni u šta sigurni. Tokom renoviranja muzeja ja sam tu bocu dva puta lično imao u rukama, i osećaj je zapanjujuć!’

Monika Christmann stručnjak za vina tvrdi: ‘Mikro-biološki to vino verovatno nije pokvareno, ali nam ne bi obradovalo nepca.’

Nešto malo maslinovog ulja i zatvarač od toplog voska je sačuvao to vino u tečnom stanju više od 600,000 dana od vremena kada je ono napravljeno.

Pfalz je, inače, jedan od poznatih nemačkih vinarskih regiona i skoro je sigurno da je vino koje je sahranjeno sa rimskim plemićem proizvedeno negde u okolini.

Nema postavljenih komentara.

Postavi komentar

Prijavite se da bi postavili komentar.

Ocene

Samo članovi mogu slati ocene.

Prijavite se ili se registrujte.

Nema ocena.